Zakon sudbine kaže da svako dobro delo stvara zasluge, dok svako loše delo stvara greh. Prema tome, svako treba da preuzme na sebe odgovornost za posledice svojih dela. Kada neko učini drugome dobro delo, dobrim će mu se vratiti (u formi neke sreće). Kada neko nekome naškodi, vratiće mu se kao nešto loše (u vidu neke patnje) i ne može da se poništiti izvinjenjem. I sve ovo ne bi bilo opasno kada se ne bi rodili ponovo.

Sudbina se krije iza mnogih događaja iz predhodnog životu i počinje rođenjem. Daklem, sudbina u ovom životu je samo deo kazne ili dara iz jednog ili svih prethodnih života. Nesmemo da zaboravimo da mi tokom jednog života ili podmirujemo stari račun ili stvaramo novi. Kada račun ne može biti podmiren tokom ovog života prenosi se u sledeći život.

Prema duhovnoj nauci, većina članova naše porodice su ljudi sa kojima imamo pozitivne ili negativne račune iz prethodnih života. To je zato što moramo biti u blizini osoba sa kojima imamo sličnu sudbinu kako bismo mogli da iskusimo sreću ili patnju.

Daklem, sudbina je sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može pobeći. Sudbina je ono što je nekom predodređeno, pogotovo najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način smrti. Događaji koje čoveka snalaze smatraju mu se dosuđenim, a ono željeno koje i pored uloženog truda ostaje neostvareno, smatra se nesuđenim.