Strah prati čoveka na životnom putu ćešće nego radost i sreća. Čim se dete rodi, zaplače od nekoga neodređenog osećaja koji se može tumačiti i strahom od života. I tako se do smrtnog časa izmenjuju različiti strahovi od kojih čovek nije potpuno oslobođen. U detinstvu se plašimo podruma i mraka, plaše na stvarnim i nestvarnim bićima, ali ništa nas ne plaši tako jako kada se to uradi putem magije, zvana "naprata".

Magija "naprata" je oduvek bila jaka magija stvorena ljudskom rukom i usmerenom protiv čoveka, ali nikada nije do kraja razjašnjeno zašto jedan čovek na ovaj način nanosi zlo drugom ljudskom biću. U ovome moram da kažem da najviše strada nejač kao što su deca samo da bi se uspostavila kontrola nad decom, pa zbog ovog razloga pada mi napamet da se magija "naprata" verovatno radi i da bi se neko kontrolisao.

Koliko je magija "naprata" ozbiljna pokazuje nam podatak i biljka zvana "strašnjik". Biljka koja raste u prirodi na nadmorskoj visini od oko 400 metara. Ona se bere leti a njenim osušenim lišćem kadi osoba koja ima strahove, naročito deca do 16 godina, jer deca do 16-te godina nemaju svoj formiran odbranbeni mehanizam protiv negativne energije, drugih negativnih pojava.

Kod odraslih ljudi osećaj straha pojavljuje se u vidu da se trzaju na svaki šum, imaju osećaj kao da ih neko prati, imaju osećaj kao da im neko radi o glavi, protiv njih, noću se plaše vampra, ili imaju strah od mraka. Ponekada ili češće vide ispred oči nepostojeće predmete, bića... Vozači se plaše u saobraćaju, tunelu, domaćice se plaše da ne zaborave isključen šporet. Ima i drugih pojava ali jedno je uvek a to je da ljudi sa strahom uvek i na svakom mestu od nečega imaju strah.

Zbog uticaja magije "naprata" na decu, deca obično tokom spavanja noću škripe zubima, drugi pak spavaju isključivo pod svetlom lampi ili se pokrivaju posteljinom preko glave, treća se trzaju na svaki šum ili plaču u snu... Neka od njih ne žele ostati sama u kući ni usred bela dana, preterano su vezana uz majku, pa joj ne dopuštaju udaljavanje niti na jedan jedini trenutak. Osetljivije dete može mokriti u krevet u normalnom uzrastu (u dobi od dve godine i više), što takodje ukazuje na prisustvo straha.

Ovi strahovi ne dopuštaju normalan razvoj i pravilno odrastanje dece, a uz to se snažno odražavaju na njihovu psihu, iz čega se kasnije rađaju fobije, bolesti ili nakaradno ponašanje, pa deca postaju gruba i agresivna, te otvoreno iskazuju gadjenje i netrpeljivost prema nekim bliskim ljudima. Stalno su besna i spremna su se istresti na prvu osobu, koja im se nadje na putu.

U magiji ovaj problem je poznat i kao "urok". Urok nije crna magija, već samo jaka koncentracija negativne neregije koja se prenosi ka virus sa čoveka na čoveka, čoveka na dete. Prenosi se sa jačeg na slabijeg, potpuno nesvesno i bez kontrole. Nosilac, osim simptoma drugih znanja o tome nema, a primalac ne oseća prolaz negativne energije, i neke nelagodne simptome. U nekim se slučajevima dešava se da čovek oseti tu negativnost druge osobe, i prvo što mu pada napamet je da beži od njega, nje, što je vrlo pogrešno. Kada se nalazite u takvoj situaciji, najbolje je reći toj osobi isini jer ste samo tako spasili sebe, nju ili njega.

Kod odraslih osoba koji su pod magijom "naprata" noću nemaju mira, jer sanjaju košmarne snove, groblja ili pokojnike. Jednostavno nemaju miran san a ujutru su umorni kao da nisu spavali. Zbog svega toga iz dana u dan gube snagu, neraspoloženi su. Osećaju prazninu ili ogroman bol u duši, nemaju volje ujutru ustati, a kamo li raditi. Vremenom im se život menja nagore i mogu postati totalni gubitnici. Ponegada osećaju kao da ih neko proganja, prati a vremenom ovo postaje sve jače.

TEKST JE U PRIPREMI